Нема инвалидска пензија за велешанката Рубинка
Жената има вроден инвалидитет на колкови, за неколку сантиметри покуса нога и тринаесет операции кои не и помогнале да го нормализира одењето исто како и вградениот вештачки колк. Рубинка е прикована за каучот и патерицата која ја користи ако нејзините деца не се дома да отиде до тоалетот. Но таа не може да добие инвалидска пензија иако претходно, кога можела, работела како хигеничарка во позната велешка бифе скара. Самохраната мајка, која го изгуби сопругот пред шест месеци, по четврти пат е одбиена за инвалидска пензија. Лекарите од комисијата за инвалидска пензија неа ја прогласиле способна за работа.
– Колковите одамна откажаа, не ми помоигна вештачкиот а сега уште поголем проблем ми прави кичмата. И таа откажува а на вратот се појави и спондилоза. Едната рака не можам да ја дигнам повеќе од висина на градите. Кога сум сама дубакот ми е потпирач и патерицата. Керка ми пред да излезе на факултет, ме облекува, ме средува и ме остава, ако дојде некој да ми помогне арно ако не до тоалет се ребрам да отидам, да не паднам и да скршам уште нешто, рече Панова.
Жената раскажа како единствено ветување за помош добила лани пред изборите за градоначалник кога од фондот за здравство ја убедиле да гласа за актуелниот градоначалник како инвалидизирано лице. Тогаш и ветиле дека по изборите ќе и помогнат да дојде до помош. Но, по изборите решението повторно било негативно.
– Пред изборите беше кога излегов на телевизија и кажав како тешко живеам и што ми се случува. Тогаш кажав како ме најдоа да гласам дома и реков како ме пронајдоа дека сум инвалид а за друго не сум инвалид. Новинарката сакаше да ме сними уште еднаш а од Фондот ми рекоа да не зборувам дека се ке се среди. Одтогаш помина една година а ништо не се среди, рече Панова.
Таа сега се чувствува изманипулирано и вели дека овој пат не ни помислува да гласа. Револтирана е што иднината на нејзините две ќерки, студентки,од кои едната е болна, зависи од луѓе кои во неа гледаат само глас за избори. Сега се чуди како ќе преживее.
– Помош имам само од јатрвата и деверот. Тие ги полнат кесињата за моите деца да имаат што да јадат. Како да преживеам со 7 илјади денари што децата ги добија како пензија од татко им. Нека дојде да ме посети министерот за да му кажам како ми е. Само еднаш со дозвола на министерот Спиро Ристовски обновив документи пред време, бидејки не можев да се жалам го пропуштив рокот. Но за џабе документите тогаш ги поднесов во 2012 година, на почетокот а резултатот негативен стигна во април 2013 година, рече Панова.
Таа сеуште живее во надеж дека институциите ќе слушнат за тешката судбина и ќе ги разберат нејзините солзи и ќе сватат дека никого не сака да изманипулира туку да го добие тоа што и следи, инвалидска пензија. /Б.Н