Простете се, простете му на оној кој Ви згрешил затоа што никој не е безгрешен!
Овој голем народен празник не потсетува на човекот и доблеста да се биде човек. Тој ни дава можност да се преиспитаме себе си, своите постапки, да ги најдеме своите грешки, повредените луѓе од нашите зборови. Денеска треба да се покаеме за една или сите погрешни работи, да побараме прошка од повредените и да си ветиме дека никогаш нема да го повториме гревот. Ниту еден од нас не е безгрешен. Помаладиот е тој што бара проштевање а постариот е тој што проштева. „Прости ми – Простено Ти е од мене и од Господа“, колку почесто ги слушаме овие зборови толку повеќе имаме можност да бидеме луѓе.
Велешани се познати по празнувањето на Прочка. И ако утрово само едно Прочкарче ви тропна на врата, запеа а Вие го наградивте со баклава и паричка имајте на ум дека Ви донесе милост и добрина, кои ќе Ви ја греат душата и ќе Ви го топлат срцето.
Не така одамна Прочкарите беа симбол на Велес. Од рано утро шетаа по велешките сокаци и маала, пееја и играа со сурати на лицата и ги засмејуваа граѓаните. Секогаш беа во групи, најчесто дванаесет луѓе: момче, невеста, дедо, ѓавол, доктор, благар итн. Благарот го собираше благото со кое беа дарувани по куќите, а докторот ги собираше даруваните пари од домаќините каде пееја прочкарски песни.
На Прочка во Велес, при проштевањето на жената се дава портокал, а на мажот лимон. За возврат се добива баклава.
Обичајот проштевање тргнува од христијанското сфаќање за помагање и проштевање меѓу луѓето. Се верува дека на овој ден и небото и земјата се проштеваат па тоа треба да го сторат и луѓето. Небото затоа што и погрешило на земјата со громови, мразеви, поројни дождови и сл. бара прошка. И луѓето еден од друг бараат прошка за грешките. Притоа, секогаш помалиот бара прошка од постариот, децата од родителите, крштеникот од кумот, а се проштеваат и пријатели, роднини, соседи итн. Откако три пати ќе се поклони помладиот му вели на постариот: „Прости ми!“, на што овој одговара: „Простено да ти е и од мене и од Господа“, или само: „Просто да ви е“.
Празникот Прочка или Велики Поклади, меѓу народот познат и како Проштени Поклади, спаѓа во најголемите христијански празници, според некои веднаш по Божик и Велигден. Овој празник доаѓа по неколкуте зимски празници како што се: Бадник, Божик, Водици, Св. Трифун и ги поврзува со поголемиот број пролетни празници како што се: Тодорова Сабота, Летник, Св. 40 маченици (Младенци), Благовештение, Цветници, Лазарева Сабота, Велигден, Ѓурѓовден и др. Со Прочка започнуваат и долгите Велигденски пости, период исполнет со многу обичаи и верувања, со многу одречувања и надежи за пречек на Христовото воскресение (Велигден) за причесна и идентификација со Спасителот Исус Христос.